Savez Hrvata Vojvodine i Studentska lista – dve izborne liste, dva različita izborna procesa i isti redni broj – tri. Uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 25. oktobar, pažnju privlači podudarnost između Studentske liste i liste Saveza Hrvata Vojvodine, koja učestvuje na izborima za Hrvatski nacionalni savet. Da li iza ovog poklapanja postoji politička povezanost ili je reč samo o izbornoj slučajnosti?
U Srbiji su u toku dve izborne kampanje koje će u razmaku od dve nedelje dovesti birače na glasačka mesta. Na parlamentarnim izborima 25. oktobra učestvuje Studentska lista – Studenti pobeđuju, pod rednim brojem 3, dok će na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, zakazanim za 8. novembar, isti redni broj nositi lista Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026.
Promotivni flajeri izborne liste „Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026“ deljeni su i na području opštine Beočin. Na ovaj način izborna kampanja hrvatske nacionalne zajednice postala je vidljiva i u našoj lokalnoj sredini.
Posebnu pažnju privlači i trenutak u kojem su flajeri deljeni — neposredno uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, zakazanih za 25. oktobar, na kojima Studentska lista – Studenti pobeđuju nastupa pod rednim brojem 3. Isti redni broj nosi i lista Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026, na izborima za Hrvatski nacionalni savet 8. novembra.
Podudarnost rednih brojeva u aktuelnom političkom privlači pažnju javnosti i otvoriti prostor za različita tumačenja.
Dva izborna procesa i isti redni broj
Republička izborna komisija proglasila je 15. septembra izbornu listu „Studentska lista – Studenti pobeđuju“, koja će se na parlamentarnim izborima naći pod brojem tri.
Petnaest dana kasnije, 30. septembra, RIK je proglasio listu grupe birača „Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026“, za izbore za Hrvatski nacionalni savet, takođe pod rednim brojem tri.
Listu hrvatske nacionalne zajednice predao je Tomislav Žigmanov, u svojstvu zastupnika grupe birača. Prema objavljenim podacima, prikupljeno je 235 pravno valjanih potpisa podrške, čime su ispunjeni uslovi za njeno proglašenje.
Za razliku od parlamentarnih izbora, na kojima građani biraju narodne poslanike, izbori za nacionalne savete odnose se na ostvarivanje prava nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.
Tri liste u hrvatskoj nacionalnoj zajednici
Na izborima za novi saziv Hrvatskog nacionalnog saveta, prema podacima objavljenim do sredine oktobra, učestvuju tri proglašene liste.
Prva je „HNV – Hrvatska nacionalna vizija – Jasna Vojnić“, druga „Složno za HNV“, dok treće mesto pripada listi „Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026“.
Ovakav raspored pokazuje da unutar hrvatske nacionalne zajednice postoje različite inicijative i programski pristupi, ali i politička konkurencija u izboru predstavnika manjinske samouprave.
Upravo te razlike važne su za razumevanje političkog položaja Hrvata u Srbiji, posebno u trenutku kada se istovremeno vode kampanje za republičke institucije i nacionalne savete.
Šta predviđa program „Sve po planu 2026“?
Nositeljka liste Josipa Vojnić Tunić predstavila je u intervjuu za „Hrvatsku riječ“ program koji sadrži 26 tačaka, zasnovanih na tri osnovna načela: dostojanstvu, ravnopravnosti i razvoju.
Program obuhvata unapređenje rada Hrvatskog nacionalnog saveta, transparentnije upravljanje finansijskim sredstvima, jačanje obrazovanja na hrvatskom jeziku, očuvanje kulturnog identiteta i razvoj medija.
Posebna pažnja posvećena je decentralizaciji rada nacionalnog saveta i otvaranju regionalnih kancelarija u Beogradu, Novom Sadu, Somboru i Sremskoj Mitrovici.
Među predlozima su nezavisna revizija korišćenja finansijskih sredstava, jasniji kriterijumi raspodele podrške kulturnim udruženjima, modernizacija informisanja i veće uključivanje mladih u javni život.
Program predviđa i aktivnosti neformalnog obrazovanja namenjene mladima, posebno studentima.
Hrvatska zajednica i parlamentarni izbori
Demokratski savez Hrvata u Vojvodini saopštio je početkom oktobra da prvi put od obnove višestranačkog sistema neće imati svoje kandidate na parlamentarnim izborima u Srbiji.
U saopštenju se navodi da je stranka tokom prethodnih izbornih ciklusa političko predstavljanje hrvatske zajednice ostvarivala i kroz koalicije sa drugim političkim organizacijama.
Istovremeno, u hrvatskoj nacionalnoj zajednici prisutne su nesuglasice oko političkog predstavljanja i upravljanja institucijama manjinske samouprave.
Takve okolnosti dodatno ukazuju na potrebu da se različite političke organizacije, grupe birača i nacionalne institucije ne posmatraju kao jedinstven politički blok.
Da li Tomislav Žigmanov okreće leđa Aleksandru Vučiću?
Dodatnu političku dimenziju čitavoj priči daje činjenica da je Tomislav Žigmanov, potpredsednik Pokrajinske vlade Vojvodine, upravo osoba koja je u ime grupe birača predala listu „Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026“. Žigmanov, koji je ranije obavljao i ministarsku funkciju u Vladi Srbije, tokom prethodnih godina sarađivao je sa predstavnicima republičke vlasti, a u aprilu ove godine učestvovao je i u konsultacijama sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
U takvim okolnostima, izostanak Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini sa parlamentarnih izbora 25. oktobra otvara pitanje kakav je danas politički odnos Žigmanova i aktuelne vlasti.
Da li Žigmanov okreće leđa Aleksandru Vučiću, menja dosadašnji politički kurs ili su u pitanju unutrašnje nesuglasice i borba za političko predstavljanje hrvatske zajednice?
Žigmanov je izostanak DSHV-a iz parlamentarne izborne trke obrazlagao unutrašnjom institucionalnom blokadom stranke.
Beočin među mestima iz kojih dolaze kandidati
Izbori za Hrvatski nacionalni savet imaju i neposrednu vezu sa opštinom Beočin.
Među kandidatima liste „Savez Hrvata Vojvodine – Sve po planu 2026“ nalazi se Jelena Pavlović iz Beočina, po zanimanju inženjerka poljoprivrede.
Njeno ime je i ranije bilo prisutno u aktivnostima hrvatske zajednice na području opštine. Prilikom osnivanja mesnog odbora Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini u Beočinu 2023. godine, Pavlović je izabrana među članove njegovog rukovodstva.
Učešće kandidata iz Beočina pokazuje da izbori za nacionalne savete nisu isključivo pitanje Subotice i drugih većih centara, već obuhvataju i lokalne sredine u kojima žive pripadnici hrvatske nacionalne zajednice.
Politička podrška ili izborna slučajnost?
U demokratskom društvu svaka politička organizacija, građanska inicijativa ili nacionalna zajednica ima pravo da učestvuje u javnom životu i doprinosi unapređenju institucija i izbornog sistema.
Istovremeno, javnost ima pravo da zna kakve političke stavove zastupaju učesnici izbora, sa kim sarađuju i na koji način finansiraju svoje aktivnosti.
Broj tri tako ostaje potvrđena izborna podudarnost, a pitanje političke podrške otvoreno za zvanična izjašnjenja.
Transparentnost, poštovanje izbornih pravila i odgovornost prema biračima trebalo bi da budu zajednički standardi svih učesnika političkog života u Srbiji.
Izvori: Republička izborna komisija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Hrvatska riječ, Radio-televizija Vojvodine, Subotica.com, Croinfo.
