Izbori 2026: Sve što treba da znate o glasanju

Biračka mesta biće otvorena od 7 do 20 časova, a građani mogu da glasaju i bez poziva za glasanje. Za birače koji zbog zdravstvenog stanja ne mogu da dođu na biračko mesto predviđena je posebna procedura.

Izbori 2026 održavaju se u nedelju, 25. oktobra, kada će građani Srbije glasati na vanrednim parlamentarnim izborima. U susret izbornom danu, Beočin Uživo donosi pregled najvažnijih informacija o glasanju, potrebnim dokumentima, pravima birača i postupku glasanja van biračkog mesta.

Prema uputstvima Republičke izborne komisije (RIK) i informacijama organizacije CRTA, birači treba da znaju da nedostavljanje poziva za glasanje ne predstavlja prepreku za ostvarivanje biračkog prava, kao i da postoje posebna pravila za građane kojima je potrebna pomoć.

Kada se otvaraju i zatvaraju biračka mesta?

Biračka mesta biće otvorena u nedelju, 25. oktobra, od 7 do 20 časova.

Građani mogu da glasaju u bilo kom trenutku tokom tog perioda, na biračkom mestu na kojem su upisani u birački spisak.

Važno je da birači znaju da zatvaranje biračkog mesta u 20 časova ne znači da građani koji već čekaju u redu gube pravo glasa.

Svi birači koji se u trenutku zatvaranja zateknu na biračkom mestu ili neposredno ispred njega imaju pravo da glasaju.

Da li je poziv za glasanje obavezan?

Poziv za glasanje nije obavezan dokument.

Građani koji nisu dobili obaveštenje o danu i mestu glasanja mogu da ostvare biračko pravo ukoliko su upisani u birački spisak i imaju odgovarajući dokument za utvrđivanje identiteta.

Za glasanje je potrebno poneti važeću ličnu kartu ili pasoš.

Poziv za glasanje može olakšati pronalaženje birača u biračkom spisku, ali njegov izostanak nije razlog da biraču bude uskraćeno glasanje.

Građani koji nisu sigurni na kojem biračkom mestu glasaju mogu to da provere putem zvaničnog servisa za proveru biračkog spiska.

Glasanje van biračkog mesta – prijava najkasnije do 11 časova

Građani koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta nisu u mogućnosti da dođu na biračko mesto mogu da ostvare pravo na glasanje van biračkog mesta, na području koje ono obuhvata.

Prema uputstvu Republičke izborne komisije, potrebno je obavestiti lokalnu izbornu komisiju, odnosno birački odbor na dan glasanja, najkasnije do 11 časova u nedelju, 25. oktobra.

Zbog toga je važno da građani kojima je ovakav način glasanja potreban, kao i članovi njihovih porodica, blagovremeno provere postupak prijavljivanja.

Nakon prihvatanja prijave, birača posećuju tri člana biračkog odbora.

Oni utvrđuju identitet birača, proveravaju da li je već glasao i sprovode propisanu proceduru. Biraču se zatim omogućava da samostalno i tajno popuni glasački listić, odnosno uz pomoć osobe koju sam izabere ako mu je pomoć potrebna.

Popunjeni listić stavlja se u poseban koverat, a birački odbor obezbeđuje njegovo dalje postupanje u skladu sa izbornim pravilima.

Detaljna procedura dostupna je u zvaničnom uputstvu RIK-a za glasanje van biračkog mesta.

Šta ako se prezime razlikuje od podataka u biračkom spisku?

Razlika između prezimena navedenog u ličnom dokumentu i prezimena u biračkom spisku ne mora automatski da znači da građanin neće moći da glasa.

Ukoliko su ostali podaci identični i moguće je pouzdano utvrditi identitet birača, sama razlika u prezimenu ne mora predstavljati prepreku.

Ovakve situacije mogu nastati, na primer, nakon promene prezimena.

Biračima se preporučuje da, ukoliko unapred znaju za neslaganje podataka, provere svoj upis i ponesu odgovarajući identifikacioni dokument.

Kako izgleda postupak glasanja?

Po dolasku na biračko mesto, birački odbor najpre proverava identitet građanina i njegov upis u birački spisak.

Proverava se i da li je birač već glasao, nakon čega se od njega traži da se potpiše u izvod iz biračkog spiska.

Biraču se obeležava prst propisanim sprejom, uručuje glasački listić i objašnjava način glasanja.

Glasanje se obavlja lično, iza paravana koji obezbeđuje tajnost izjašnjavanja.

Na glasačkom listiću birač zaokružuje redni broj ispred naziva jedne izborne liste za koju želi da glasa.

Nakon popunjavanja, listić se presavija i ubacuje u glasačku kutiju.

Kada je glasački listić važeći, a kada nevažeći?

Jedno od čestih pitanja odnosi se na pravilno popunjavanje glasačkog listića.

Prema izbornim pravilima, listić može biti važeći i kada sadrži dodatne oznake ili precrtavanja, ukoliko se sa sigurnošću može utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao.

To znači da svako precrtavanje ili dodatna oznaka ne čine automatski glasački listić nevažećim.

Međutim, ukoliko nije moguće nedvosmisleno utvrditi za koju izbornu listu je birač glasao, listić se smatra nevažećim.

Najjednostavniji i najsigurniji način glasanja jeste zaokruživanje rednog broja ispred naziva samo jedne izborne liste, bez dodatnih oznaka.

Pravo na pomoć i tajnost glasanja

Birači koji zbog slabovidosti, invaliditeta, nepismenosti ili drugih razloga nisu u mogućnosti da samostalno popune glasački listić imaju pravo da na biračko mesto povedu pomagača kojeg sami izaberu.

Pomagač je dužan da postupi prema volji birača, a ne prema sopstvenom izboru.

Glasanje je slobodno i tajno. Niko nema pravo da od birača zahteva da otkrije za koga je glasao niti da ga prisiljava da glasa za određenu izbornu listu.

Takođe, nije dozvoljeno da druga osoba glasa umesto birača, osim pružanja pomoći na način predviđen izbornim pravilima.

Gde pronaći dodatne informacije?

Građani koji imaju nedoumice o postupku glasanja mogu da koriste zvanični vodič Republičke izborne komisije.

Dodatna objašnjenja o izbornim pravilima dostupna su i na edukativnom portalu organizacije CRTA, zmaj.rs.

Praktične informacije posebno su važne za starije građane, osobe sa invaliditetom i sve koji prvi put izlaze na izbore.

Blagovremeno informisanje omogućava biračima da svoje pravo ostvare bez nepotrebnih nedoumica i problema na sam dan glasanja.

Izvori: Republička izborna komisija (RIK), CRTA.